UZGOJ BOROVNICE

Uzgoj Borovnice – Borovnica je višegodišnji grm i spada u grupu jagodastih voćnih vrsta.
Potpuno zreli i sveži plodovi uglavnom su ljubičaste boje, a ponekad mogu biti i tamnije, gotovo do crne boje.
Borovnica je puna korisnih nutritivnih sastojaka koje donose dobrobiti za zdravlje, a istovremeno je siromašna kalorijama, pa je zato s pravom nazivaju SUPERHRANOM!

Ima veoma bogatu hranljivu i lekovitu vrednost. I pored svojih ogromnih mogućnosti, veoma je malo iskorišćena voćna vrsta.
Borovnice sadrže raznolik spektar hranjivih materija, a najbogatije su sa manganom, vitaminima C i K, kao i obiljem dijetalnih vlakna.
Pored toga u njima se nalaze i kalijum, kalcijum i fosfor, a još se više ističu sadržajem fitonutrijenata.
Zbog prisustva antocijana, svstavaju se u jedan od najjacih antioksidanata.
S obzirom da sadrže i značajnu količinu pektina, moćne su u borbi sa snižavanjem nivoa holesterola.
Antocijanin daje plavu, ljubičastu i crvenu boju voću i povrću, a smatra se i da smanjuje rizik od upala i raka.
Borovnica sadrži: visok procenat šećera, provitamina A, vitamina B3 i B5 i izuzetno mnogo vitamina C (50-350 mg%), mineralnih materija (P, Ca, Mg, Mn, Cu, Fe i dr.), antocijana, organskih kiselina, enzima, tanina, pektina i dr.

Plodovi nisu jedini dio borovnice koristan za zdravlje. Naime, i listovi borovnice imaju brojna lekovita svojstva priznata u narodnoj medicini.
Od listova se priprema čaj koji pomaže kod brojnih stanja poput dijareje, upala usne šupljine i ždrela, te i dijabetesa.
Zbog svega navedenog može se reći da je biološka vrednost borovnice veća od većine ostalih pojedinačno uzetih namimica. To znači da je redovna potrošnja čak i malih količina ovog voća pouzdano sredstvo protiv delovanja mnogih činilaca koji ugrožavaju zdravlje čoveka.

Uzgoj borovnice je za perspektivne proizvođače, na duže staze, jer biljka borovnice je dugovečna. Njen period exploatacije traje i do 50 godina. Puna rodnost počinje u 5-6. godini od sadnje.

Borovnica potiče iz Severne Amerike, gde se i dan danas ove bobice najviše uzgajaju.

Smatra se da u prirodi postoji oko 130 vrsta borovnica, dok je u našoj zemlji zastupljena divlja borovnica (Vaccinium myrtillus), koja raste na skoro svim našim visokim planinama. Međutim, kako u inostranstvu, tako i kod nas, počelo se sa uzgojem pitomih sorti. One su uglavnom američkog porekla i oplemenjene su od tzv. “visoko žbunastih” borovnica (koje na vršnom delu izdanka ili grane obrazuju letorast kojim se produžavaju u visinu).

Gajenje visokožbunaste borovnice je najrasprosrtanjenije u SAD (koje su i ujedno najveći svetski proizvođači). U evropskim zemljama se taj razvoj uzgoja borovnice slabije razvija i dosta zaostajemo za Amerikom.

Uzgoj borovnice, kao takve, visoko žbunaste, tj, američke borovnice, U Srbiji je tek u začetku. Privredni značaj borovnice (Vaccinium sp.) potencijalno je veliki jer se radi o vrsti izuzetne biološke vrednosti ploda, bogatoj najrazličitijim hranljivim materijama značajnim za zdravlje i život čoveka.

U uzgoju borovnice, visokožbunaste, kod nas ima vrlo malo iskustava. Od 70-tih godina prošlog veka pa do danas bilo je nekoliko pokušaja uvođenja u proizvodnju te plemenite voćne vrste. I pored relativno povoljnih uslova rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajući, tako da je i interes proizvođača bio zanemarljiv.

Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokogrmolike borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda, kao i znatno veću vrednost proizvodnje u odnosu na druge troškove. S obzirom da eksploatacijski vek plantažni uzgoj borovnice iznosi 15 do 20 godina, a podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novčanih sredstava neophodno je pre započinjanja bilo kakvih radova obaviti detaljnu analizu agroekoloških i drugih uslova koji su potrebni za proizvodnju na određenom prostoru.

**Faktori koje je neophodno zadovoljiti da bi postigli zadovoljavajući nivo uzgoja borovnice**

UZGOJ BOROVNICE I TEMPERATURA

Uzgoj borovnice zahteva određenu sumu i raspored toplote tokom godine i vegetacijskog perioda. Visokoprinosne sorte borovnice podnose hladnoću i do -28°C, pod uslovom da su izboji pokriveni snegom. Međutim, ako izboji nisu pokriveni snegom, mogu se smrznuti na temperaturi od -18°C i nižim. Koren je osjetljiviji na mraz i smrzava se na temperaturi od -12 do -14°C.
Da bi se cvetanja i drugi biološki procesi normalno odvijali, potrebno je da borovnica u toku zimskog mirovanja provede određeno vreme na temperaturi nižoj od 7,2°C (od 650 do 850 sati). Posle perioda zimskog mirovanja uzgajane sorte borovnice relativno su osetljive na promjenljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira izmedu 6 stepeni tokom dana i -7°C noću. Kasni prolećni mrazevi u pravilu ne predstavljaju veću opasnost zbog toga što borovnica relativno kasno cveta. Temperature utiče i na normalno sazrevanje plodova. U zavisnosti od temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana nakon cvetanja.

Nedovoljna količina toplote i niže temperature utiču tako da plodovi neravnomerno sazrevaju ili čak i ne dozreju kako treba.
Takođe, treba navesti i faktor da sorte borovnice su osetljive i na visoke temperature (iznad 30°C) u toku vegetacije, posebno ako se javljaju u fenofazi cvetanja i dozrevanja plodova i ako duže traju. Toplotni udari, koji se u pojedinim krajevima mogu javiti u toplim i vlažnim letima, mogu naneti izvesne štete, pa čak i sušenje borovnice.

Optimalna usklađenost metaboličkih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplih dana i svežijih noći kada se proces disanja tokom noći prekida, tako da biljkama na raspolaganju ostaje celokupna količina akumuliranih hranjivih materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta u kojima vladaju takvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih u kojima to nije slučaj.

UZGOJ BOROVNICE I VODA I VLAŽNOST VAZDUHA

Uzgoj borovnice zahteva dovoljno vlage, mogućnost navodnjavanja, koji se moraju ostvariti da bi proizvodnja bila uspešna. Za normalan razvoj, rodnost i postizanje optimalnih prinosa po jedinici površine, potrebno je da u nasadima borovnice, za uzgoj borovnice, tokom vegetacije bude dovoljno vlage u tlu (75 do 80%) i da prosecna relativna vlaga vazduha bude 75%. Kritični periodi za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i sazrevanja plodova (jun, jul, na većim nadmorskim visinama i  avgust) i formiranja rodnog potencijala za iduću godinu (avgust).
Intenzivna i visoko produktivna proizvodnja borovnice moguća je jedino u krajevima s preko 800 mm vodenog taloga godišnje, s time da je više od 50% istih pravilno raspoređeno tokom vegetacijskog perioda. Ako su nedeljne količine padavina tokom vegetacije manje od 20 do 50 mm, neophodno je izvršiti navodnjavanje. Karakterističan simptom nedostatka vlage je crvenilo lišća. Mladice zbog suše postaju slabe, slabije je zatamnjenje plodova, a lišće povremeno otpada. U ekstremnim slučajevima dolazi do sušenja mladica pa čak i cele biljke.

Do navedene pojave relativno često dolazi zbog specifičnosti građe korenovog sistema borovnice, koji je vrlo plitak. Najveća masa korena se nalazi na dubini od 15 do 40 cm. Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove dlačice (žile sisavice), već se biljka snabdeva vodom i mineralnim materijama iz tla pomoću specifične mikorize, simbioze korenovog sistema i nekih korisnih vrsta gljiva. U slučajevima zemljišne i zračne suše, koje su praćene i visokom temperaturom, korenov sistem nije u stanju osigurati dovoljne količine vlage pa dolazi do oštećenja na biljkama. Borovnica takođe ne podnosi ni višak vlage u tlu. Nivo podzemnih voda trebao bi biti najmanje 50 cm ispod površine tla. Ako se pojavi višak vode u zoni korena tokom više dana, odnosno ako ona ne otiče, može doci do stvaranja nekih spojeva toksičnih za biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivičnih bolesti, uzročnika truljenja korena i izdanaka.

UZGOJ BOROVNICE I SVETLOST

Za uzgoj borovnice je potrebna velika količina svetlosti, ali podnosi i laganu senu. Svetlost kao klimatski faktor je retko ograničavajuci faktor proizvodnje, osim ako se nasadi podižu u neposrednoj blizini visokih biljaka ili nije odgovarajuća (prevelika je) gustoća sklopa ili se ne provode agrotehničke i pomotehničke mere. U uslovima zasene ne dolazi do formiranja rodnog potencijala, što dovodi do izostanka roda ili vrlo malog roda.

UZGOJ BOROVNICE I ZEMLJIŠTE

U odnosu na drugo jagodičasto voce, borovnica ima specificne uslove prema tlu.
Najviše joj odgovaraju laka, plodna (s oko 5 do 7% humusa), rastresita i dobro propusna zemljišta. Optimalna pH vrijednost tla se kreće od 4,3 do 4,8, iako može uspevati i na zemljištu s kiselošću od 4,0 do 5,2. Posebnu pažnju treba obratiti na prisustvo truležnice korena višegodišnjih kultura koje mogu izuzetno štetno delovati na simbiotsku mikorizu korena borovnice.
Prisutnost obične, šumske borovnice je siguran pokazatelj povoljnosti nekog zemljišta za uzgoj visokožbunaste borovnice. S obzirom na to da ta proizvodnja zahteva relativno male površine, potrebno je za svaku parcelu brižljivo izraditi neophodnu agrohemijsku analizu.

UZGOJ BOROVNICE I GEOGRAFSKI USLOVI

Uzgoj borovnice, visokožbunaste može se uspešno obavljati na manjim nadmorskim visinama, iako uspeva i na većim, do oko 1000 m. Više joj odgovaraju severniji (osojni) položaji s blagim nagibima i povoljnom vazdušnom drenažom. Potrebno je izegavati uvale, ravnice i položaje koji su na udaru hladnih, jakih i suvih vetrova. Obična borovnica je prirodni pratitelj borovih šuma pa je njihova blizina poželjna i u slučaju uzgoja visokožbunaste borovnice.

I kao i nezaobilazan faktor uspešnog uzgoja bilo koje voćne vrste, neophodno je i navesti ODABIR VOĆNIH SADNICA. Uvek se preporučuje da sadnice kupujete u već renomiranim Rasadnicama, proverenim sa visokim kvalitetom i dokazanim u svom uspešnom poslovanju. Tako ćete osigurati sigurne, zdrave i visokokvalitetne zasade za sebe.

Mi, u našem Rasadniku Fruit Co. Milovanovic, se trudimo da Vam izađemo u susret svim mogućim raspoloživim sredstvima, kako bi obavili uspešnu saradnju na obostranu korist.

Kao i do sada, pa i ubuduće, tu smo za sva Vaša pitanja i sugestije vezana za oblast voćarstva i vinogradarstva. Pratite nas i dalje, a mi ćemo se potruditi da za Vas spremimo dosta zanimljivih i aktuelnih tema ove oblasti.

Naručite svoje SADNICE VOĆA još danas na neki od naših brojeva telefona!
Pozdrav do sledeće zanimljive teme!

I ne zaboravite, ukoliko imate bilo kakvo pitanje, ne ustručavajte se, kontaktirajte nas u bilo kom trenutku!

Rasadnik Fruit Co. Milovanović
Adresa: Kamenare, 37000 Kruševac, Srbija
Telefon: M: (+ 381) 062 81 74 188
E-mail:fruitcompanymilovanovic@gmail.com