VINOVA LOZA – Uzgoj u dvorištu

Vinova Loza – Ljudi koji žive u velikim gradovima radi relaksacije i opuštanja moraju odlaziti daleko od svojih kuća da bi uživali u prirodi i lepoti koju ona nudi. Međutim, ako ste te sreće, da živite u kući i posedujete dvorište, mi Vam nudimo način kako možete iskoristiti tu prednost i stvoriti svoju oazu uživanja i bez odlaska od kuće, samo ako malo uložiti svoj trud.

Bašta je idealno rešenje za vas, jer pruža izuzetan hobi, kao i mesto za relaksaciju i uživanje..

Razni su načini na koji možete srediti svoju oazu uživanja, a mi Vam predlažemo jedan od njih.

Bitna stvar u bašti je da stvorite hladovinu, koja bi vas štitila od letnjih žega i direktnih sunčevih zraka. Sadnjom drveta ćete postići dobru hladovinu, ali morate čekati bar nekoliko godina da poraste i razvije pristojnu krošnju.

Vinova loza je naš predlog za sadnju u vašoj bašti i nudi se kao idealno rešenje za hladovinu.

Vinova loza će Vam pored hladovine pružiti izuzetan dekor u bašti, a pored toga moći ćete da uživate na jesen u njenim preukusnim polodovima, pa i ako želite da se oprobate i napravite sopstveno vino.

U našem narodu poznata Čardaklija, ili još kao i Vinjaga, Pergola ili Senik je idealan način uzgoja vinove loze za bašte i dvorišta.

Vinova loza u obliku tzv. čardaklije se postiže sadnjom loznih kalemova i puštanjem loze da rađa grožđe na visokom stablu. Deluju veoma dekorativno i uglavnom se formiraju uz staze i otvorene prostore vrta. Tako ukućani osim konzumiranja svežeg grožđa, mogu da sede leti u hladovini ili da ispod loznih čokota parkiraju svoj automobil.

Vinova loza u uzgojnom obliku Vinjage se ne može oblikovati bez stubova, prečki i žice, a oblik možemo formirati da bude klasičnim dvostranim kosim krovom ili sa ravnim, kao i u ubliku tunela.

Vinova loza se sadi iz takozvanih loznih kalemova.

Vinova loza se sadi u jesen ili proleće, ali u našim klimatskim uslovima najčešća je prolećna sadnja.

Vinova loza, kao i sve ostale voćne vrste, kao što smo vas uvek do sada i savetovali, najbolje i najkvalitetnije i bez rizika od neuspeha, trebalo bi da bude sertifikovana, bezvirusna i nabavljena u registrovanom Rasadniku.

Vinova loza, zasađena u ovu svrhu i zavisno od oblika koji smo izabrali kreće se u razmaku od dva do četiri metra, a sadnica kalema u redu od metar do tri metra. Visina kordunice ili stabla vinove loze je od dva ipo metra pa naviše. Zatim bi trebalo da se na visokoj kordunici na određenoj visini formira jedan ili više krakova. Na krakovima u rodnim čvorovima, zavisno od sorte, bi trebalo da primenite kratku, mešovitu ili dugu rezidbu. Svaki krak kordunice treba da nosi kondir i luk.

Iduće godine se iz lastara koji izrastaju iz kondira, sa gornjeg okca, ostavlja luk dužine 10 do 15 okaca, a niži lastar orezuje na kondir dužine do dva okca. Stari lukovi koji su prethodne godine doneli rod uklanjaju se do osnove. Broj kondira i lukova zavisiće od broja krakova na stablu.

Vinova loza koja se sadi u dvorištu, ima niz svojih specifičnosti.

Najčešće se po dvorištu rastura zemlja koja se obično kopa iz temelja i podruma. To su najčešće teške ilovače, nepovoljnih vodno-fizičkih i hemijskih osobina za normalno uspevanje loze. Zbog toga se ovo zemljište priprema na godinu dana pre sađenja loze.

Vinova loza se sadi tako da se na osunčanoj strani zgrade odabere pogodno mesto za sađenje loze.

Vinova loza treba da bude obasjana direktnom sunčevom svetlošću najmanje 2/3 dana, a ako to nije slučaj onda je ne treba ni saditi u dvorištu.

Vinova loza – sadnja u dvorištu

Na već utvrđenom mestu za sadnju se kopaju duboke rupe. Za svaki lozni kalem se iskopa se rupa, dubine oko 1 m i dimenzija spoljnih otvora najmanje 1 x 1 m.

Da bi poboljšali svojstva zemlje u koju se sadi vinova loza treba izmešati zemlju koju smo iskopali sa 1/3 stajnjaka i 1/3 krupnog peska i šljunka.

Zatim se ova smeša vraća u rupu i ovlaš ugazi. Ako je zemljište jako vlažno, po potrebi se na dno rupe može postaviti sloj sitnog kamena ili šljunka za drenažu, odnosno odvođenje suvišnih podzemnih voda.

Vinova loza se sadi u tzv. jamiće u proleće, najbolje u aprilu mesecu, kada se zemljište zagreje na oko 15 do 20 ºC.

Vinova loza – sadnja u jamićima

Jamići su dubine 35-45cm i prečnika 40cm. Јаmić sе оtvаrа pоmоću аšоvа pоrеd svаkоg mаrkеrа, uvеk sа iste strаnе markera, vоdеći rаčunа dа svi јаmići budu usmеrеni u istоm prаvcu u јеdnоm rеdu.

Dubina sadnje direktno zavisi od klimatskih uslova. U načelu lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou površine zemljišta.

Vinova loza se pre sadnje, poželjno bi bilo da se koren kalemova umoči u žitku kašu spremljenu od goveđe balege, ilovače i vode. Cilj ovoga je čuvanje vlage u njima i bolje priljubljivanje čestica zemlje za koren. Naročito je pogodno za prolećnu sadnju. Koren se može tretirati i fitohormonima koji podstiču razvoj korena i povećava procenat prijema kalema.

Nakon prijema kalemova i početka razvoja novih lastara, pristupa se njihovoj nezi kako bi mlade biljke dostigle što bolji razvoj. U tom cilju se vrši zalivanje, obrada okolnog zemljišta i uništavanje korova, postavljanje naslona i vezivanje lastara, zaštita od bolesti i štetočina, đubrenje i prihranjivanje loze. Da bi se što manje vršilo tretiranje hemijskim sredstvima protiv bolesti i štetočina, u dvorištima se sade otpornije stone sorte plemenite loze, ili međuvrsni hibridi, koji imaju potpunu otpornost na gljivične bolesti.

Vinova loza – Sadnja čardaklije tunelskog oblika

Ako se odlučite za ovaj tip sadnje lozu treba saditi na svakih metar-dva u redu,što zavisi i od međurednog rastojanja, koje obično iznosi od 2 do 4m.

Rastojanje će te prilagoditi širini staze ili delova bašte koje želite natkriti lozom.

Vinova loza se u prvoj godini nakon sadnje, oslobodi svih izbilih lastara,i treba svesti na jedan najjači, koji se u jesen orezuje na dva vidljiva okca.

U toku druge godine na čokotu se ostavljaju 1 ili 2 lastara koji se obavezno uzgajaju uz kolac, radi postizanja pravog oblika, što veće dužine i odgovarajuće debljine.

U proleće treće godine, jače izrasli lastar se ostavlja, ali se orezuje na potrebnu visinu. Ako se formira tunelska čardaklija zatvorenog kosog krova, visina orezivanja je oko 170 do 200, a za čardakliju ravnog krova preko 200cm.

Na ovoj visini postavljaju se i prečke stubova za kosu ili ravnu krovnu konstrukciju. Preko ovih prečki, postavljenih „na dve vode“, razapinje se noseća konstrukcija od paralelnih žica, postavljenih na razmaku od 30 do 40cm.

U toku vegetacije treće godine, na odgovarajućoj visini skraćenog čokota, izbijaju lastari. Kada dostignu dužinu od 3 do 6 cm, primenjuje se lačenje, pri čemu se ostavlja samo 3 do 4 vršna lastara, koji će činiti glavu čokota.

U proleće četvrte godine dva najviša lastara na stablu orezuju se na 2-3 okca, dok se gornji lastari odstranjuju. Iz ovih kondira u toku vegetacije, ostavljaju se najmanje 4 lastara, koje treba vezivanjem pravilno rasporediti po krovnoj konstrukciji. Na taj način stvorena je osnova za 4 kraka kordunice, na kojima će se ubuduće primenjivati redovna ili mešovita rezidba.

Kada se citav proces završi imaćete baštu za divljenje i uživanje, a i u samom toku izrade izuzetnu aktivnost i hobi, dok će svi ukućani uživati u izvrsnim plodovima i proizvodima ovog izuzetnog voća.

U našem Rasadniku možete pronaći sadni materijal loznih kalema koji garantuju uspešnu realizaciju vašeg projekta za uživanje.

Širok asortiman vinskih i stonih sorti koje posedujemo zasigurno će zadovoljiti vašu potrebu i pomoći vam u izradi vaše savršene bašte.

Pozdrav do sledeće zanimljive teme!

Naručite svoje sadnice vinove loze još danas na neki od naših brojeva telefona!

I ne zaboravite, ukoliko imate bilo kakvo pitanje, ne ustručavajte se, kontaktirajte nas u bilo kom trenutku!

Rasadnik Fruit Co. Milovanović
Adresa: Kamenare, 37000 Kruševac, Srbija
Telefon: M: (+ 381) 062 81 74 188
E-mail:fruitcompanymilovanovic@gmail.com