SADNJA DUNJE

Sadnja dunje u Srbiji – proizvodnja voćne vrste o kojoj se, čini nam se, vrlo slabo priča i da li je ona zapostavljena u Srbiji, s obzirom da postoje
dobri uslovi za njenu proizvodnju.

Istraživanjem tržišta, došlo se do zaključka da postoji vrlo dobra potražnja za ovom vrstom voća i da Srbija po proizvodnji ne zaostaje mnogo od evopskog preoseka, već da se kao osnovni problem javlja mali ostvareni izvoz ove voćne vrste.

Sadnja dunje može da donese odličan profit svojim vlasnicima i da u svetu možemo zauzeti ozbiljno dobru poziciju u količini njene proizvodnje.

“Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti navodi da je Sbija deseta u svetu prema rodu dunja, i prva u Evropi po  njihovoj proizvodnji, čak i ispred Španije.

Uz to, Gulan konstatuje da je dunja velika šansa Srbije, nažalost, nedovoljno iskorišćena.

Prema njegovim rečima, sveže dunje predstavljaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 miliona evra. Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14 mestu, a puno evropskih zemalja je ispred nje mada ima manju količinu godišnjeg roda.”

Sadnja dunje na našim prostorima, može se reći da je kao profitabilni biznis u zaostatku i zato što se za njenu uspešnu proizvodnju u startu teba uložiti ozbiljna suma novca.

Visina ulaganja po hektaru s procenjuje na oko 10 000 evra, a da se počne vraćati uloženo treba da prođe oko 5 do 6 godina. Pun prinos se postiže u desetoj godini. Medjutim, sadnja dunje, svoje rešenje u Srbiji i njena perspektiva ne bi trebalo da ostane u drugom planu, jer kao rešenje njene iskorišćenosti može  da se nađe u udruživanju više proizvođača u zadruge. Zadruge mogu da ostvare investicije od države.

Sadnja dunje, koja bi postigla visoki prinos i odličan kvalitet plodova vrši se na dubokim,plodnim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima.

Uzgojni oblici dunje mogu biti:

• poboljšana piramidalna kruna
• kotlasta kruna
• nepravilna palmeta sa kosim granama
• vitko vreteno, spindelbuš ili pilar
• slobodan oblik

Sadnja dunje i principi rada koje treba ispoštovati

Sadnja dunje i rastojanje između redova

Rastojanje između redova i u samom redu zavisi od niza činilaca i to od:

primenjene podloge, bujnosti sorte, uzgojnog oblika, tipa zasada, ekoloških uslova i nivoa agrotehnike. U praksi se sreću rastojanja između redova od 4 – 6 m, a u redu od 2,80 do 4,50 m.

Rastojanje od 4 m između redova pokazalo se kao nedovoljno, jer dunja gajena slobodnim oblikom, u punom rodu pri kraju vegetacije, pod teretom roda savija grane do zemlje i potpuno zatvara međuredni prostor.

Rastojanje od 6 m je preveliko za pljosnate oblike krune a i bio bi isuviše mali broj stabala po jedinici površine.

Rastojanje u redu, primenom pilara moglo bi se smanjiti na cca 2 m i time bi se omogućilo povećanje broja sadnica na 1 000 stabala po hektaru.

Pošto dunja nije samooplodna voćna vrsta, već mora da ima oprašivače, prilikom sadnje dunja moramo ispoštovati raspored sorti.

Sadnja dunje i raspored sorti

Da bi postigli dobro oprašivanje dunja u voćnjaku se mora izvršiti raspored vodeće. tj. glavne sorte i sorti oprašivača (pratećih). Poželjno bi bilo da glavna sorta ne bude udaljena od sorte oprašivača više od 15 m. Ovo se postiže ako ne sadimo više od 6 redova glavne sorte. Mogući raspored u takvom  slučaju bi bio 6:2:2. Najbolji bi bio slučaj sadnje dunja odnosa 4:2; 4:2:2 ili 4:1:1.

Sadnja dunje i faktori koje treba ispoštovati radi uspešne proizvodnje

Prvo treba izvršiti pripremu tla za sadnju dunje.

Sadnja dunje zahteva pripremljeno zemljište, a ona se sastoji u krčenju, čišćenju i ravnanju terena ukoliko je to potrebno, zatim u poboljšanju plodnosti i drugih osobina zemljišta (melioracija), rigolovanju i kopanju jamića.

To bi značilo da zemljište treba u avgustu, najkasnije u septembru izrigolovati ili bar duboko izorati na 40 – 50 cm i podriti na 80 cm.

Sldeće šta treba uraditi je da se neposredno pe sadnje dunja razmeri i obeleže pravci redova i mesta voćaka u njima.

Sadnja dunje zahteva da se obezbedi zaštita od nepovoljnih klimatskih činilaca

Zemljišta, tj, parcele koje su na udaru vetrova treba zaštiti tako što će se podići vetrolomni zasadi brzorastućeg drveća koje će smanjivati snagu vetra i time smanjiti njegovo štetno dejstvo po dunju.

Dunja spada u voćne vrste koje su vrlo osetljive na sve vrste mehaničkih štećenja, pa i na grad. Protivgradne mreže su vrlo efikasan način zaštite od grada.

Samim vremenom cvetanja dunje, zaštita od poznih prolećnih mrazeva je obezbeđena prirodnim putem, pa nju nije neophodno posebno izvoditi.

Sadnja dunje iziskuje i održavanje zemljišta

Načini održavanja zemljišta u plantažnom zasadu dunje je sledeći:

• jesenja obrada (osnovna obrada), do 10 cm dubine
• dopunska obrada, u koju spadaju održavanje zemljišta u stanju jalovog ugara
  (čiste obrade), travnatog pokrivača i mulčiranje
• održavanje zemljišta herbicidima.

Mlade zasade možemo tretirati herbicidima već od prve godine i to primenom kontaktnih herbicida. Sa mineralnom ishranom se prihranjuju mlada stabla starosti do pet godina i to pojedinačno sa po 0,2–0,5kg KAN-a i sa 0,5–1,2kg NPK đubriva formulacije 10:12:26 po stablu, u zavisnosti od starosti.

U rodnim zasadima korenov sistem dunje se prostire po celoj površini zemljišta, pa se stoga đubri cela površina dunjika, normama koje zavise od starosti i iscrpljenosti stabala, gustine sađenja i dr., ali okvirno to su količine od 200 – 400 kg KAN-a i 400 – 600 kg NPK đubriva. Ovakva prihrana se obavlja u jesen i rano s proleća (u prvoj polovini marta i početkom maja), a leti se, ukoliko se primete znaci nedostatka pojedinih elemenata prihranjivanje vrši folijarno (prskanjem preko lista) tečnim preparatima.

Sadnja dunje iziskuje da se parceli na kojoj se nalazi obezbedi i dovoljna
količina vode

Dunja je vrlo zahtevna voćna vrsta po pitanju vlage zemljišta. Zato je neophodno da, tokom celog vegetativnog perioda, joj se obezbedi adekvatna
količina vode. Vrlo dobro reaguje na navodnjavanje.
Obično se prvo zalivanje izvodi vrlo rano, već u vreme otvaranja pupoljaka. Drugo zalivanje se preporučuje pred kraj junskog opadanja, treće u julu i
četvrto u avgustu, kada plodovi i letorasti još rastu intenzivno.

Sva ova navodnjavanja treba da budu obilna: prolećno sa 25 – 30 mm, a
letnja sa po 50 – 60 mm po m².

Načini navodnjavanja su sledeći:

• površinski (pomoću prelivnih leja)
• veštačkom kišom (orošavanjem)
• subirigacijom (podzemno)
• kap po kap i kao poseban način navodnjavanja
• fertirigacija (kroz sistem kap po kap), kada se voćnjak istovremeno i
  navodnjava i đubri.

U našem Rasadniku Fruit Co. Milovanovic, zasigurno, možete pronaci bezvirusni, testirani, kvalitetni sadni materijal i veliki izbor sorti dunje.
Pogledajte našu ponudu sadnica dunje i slobodno nas kontaktirajte u vezi svih pitanja i nedoumica koje imate. Tu smo da vam izadjemo u susret i ostvarimo dobru saradnju na obostranu korist.

Srdačno, do neke sledeće zanimljive teme iz oblasti voćarstva. POZDRAVLJA Vas vaš Rasadnik izuzetnog sadnog maretijala,
Rasadnik Fruit Co. Milovanović

Naručite svoje sadnice još danas na neki od naših brojeva telefona!

I ne zaboravite, ukoliko imate bilo kakvo pitanje, ne ustručavajte se, kontaktirajte nas u bilo kom trenutku!

Rasadnik Fruit Co. Milovanović
Adresa: Kamenare, 37000 Kruševac, Srbija
Telefon: M: (+ 381) 062 81 74 188
E-mail:fruitcompanymilovanovic@gmail.com