SADNICA TREŠNJE – AGROEKONOMSKA ISPLATIVOST UZGOJA NA NAŠIM PROSTORIMA
Sadnica Trešnje – Posle duge hladne zime i vrlo oskudne i siromašne ponude voća u marketima gde je uglavnom dominirala jabuka i južno voće, pojavljuje se prva voćka – trešnja.
Pojavom ovaj sladak, sočan, ukusan i mesnati plod donosi pravo osveženje posle dužeg perioda, na radost većine ljudi, a pogotovu dece.
Trešnja se ubraja u najzastupljenije biljke u voćarstvu i ima veliku primenu u komercijalne svrhe. Ima ogromnu primenu, kako u svežem stanju, tako i preradjenom, a to je pre svega zbog njenog jako ukusnog ploda.
Gaji se najviše u srednjem i zapadnom delu Evrope, na Balkanu, Apeninskom i severnom delu Pirinejskog poluostrva. Ima je i na Mediteranu, ali se rede srece. U najjužnijim delovima Evrope raste na nešto vecim nadmorskim visinama.
U današnje vreme, oplemenjivanjem i veštackom selekcijom stvoren je veliki broj sorti trešanja koje se uzgajaju u celom svetu, kao cesta vocarska kultura.
Treba izdvojiti, da za to postoje brojni razlozi, medju kojima se izdvajaju pre svega ti da sama trešnja, kao vocasrska kultura, nije posebno zahtevna, kako ni u pogledu konstrukcije uzgoja biljke, tako ni u pogledu rezidbe; a izmedju ostalog, ne ni manje bitnog, je i to da je vrlo otporna na mnoge bolesti i štetocine.
Zahvaljujuci, izuzetno povoljnim klimatskim uslovima, Republika Srbija ima prirodne uslove za uzgoj trešnje. Iako trešnja predstavlja perspektivnu vocnu vrstu, po ukupnom broju proizvodnje i broju stabala , mi znacajno zaostajemo za proizvodnjom, u opdnosu na višnje.
Ona je sezonska vocna vrsta, ali razvojem velikog broja sorti, bez obzira što prva stiže, u pogledu zrenja ima veliki raspon.
Plod trešnje je veoma cenjen u industiji za proizvodnju kolaca i vocnih salata.
Kada uzmemo u obzir poslednji petogodišnji period, prosecan broj rodnih stabala trešnje iznosio je 1,8 miliona. Prinos trešnje u Srbiji po hektaru je 3,3 tone, što je manje u odnosu na evropski prosek koji iznosi 4,3 tone.
Srbija u ukupnoj proizvodnji evropske proizvodnje trešnje ucestvuje sa tek 2,7% i nalazi se na jedanaestom, a u svetu na šesnaestom
mestu, sa ucešcem oko 2%. Ako bismo regionalno posmatrali najveci proizvodac trešnje u Srbiji je okrug grada Beograda koji daje 19,64% prosecne domace proizvodnje, a zatim slede Macvanski, Nišavski , Branicevski i Borski okrug.
Obracunavanjem trenutnih cena proizvodnje trešnje po hektaru dolazi se do zakljucka da podizanjem zasada trešnje uložena sredstva mogla bi da se povrate vec u drugoj ili trecoj godini redovne eksploatacije, odnosno u sedmoj ili osmoj godini posle sadnje kod standardnih zasada, a kod intezivnih sistema uzgaja u drugoj godini redovne eksploatacije, odnosno u šestoj godini posle sadnje. Smatra se da vocari koji uzgajaju trešnje pri standardnom sistemu uzgoja, mogu da ostvare neto dobit po hektaru u iznosu od oko 600 000 dinara, a kod intenzivnije proizvodnje i više.
Po savetima i saznanjima instituta za agroekonomiju prednost sadnje gustog sklopa je ta što tako gajane vocke ulaze u rodnost vec u drugoj, odnosno trecoj godini, a u petoj godini postižu punu rodnost s rodom od 12 do 25 kg po stablu. Plodovi koji se dobijaju su najcešce ekstra i prve klase i oni se najviše traže na tržištu.
Ako se odlucite za poluintenzivnu vrstu zasada sadnice se sade na razmaku 5mx3m i time dobijete gustinu sklopa od 666 sadnica po hektaru, odnosno na 15m2 obradivog tla po jedna sadnica trešnje. Primeri za sadnju u intenzivnim zasadima bi bili sledeci:
- na razmaku od 5,0 x 1,5 m gustoca bi bila od 1.330 sadnica trešnje/ha
- na razmaku od 5,0 x 1,25 m gustoca bi bila od 1.600 sadnica trešnje/ha,
- na razmaku od 4,0 x 0,6 m gustoca bi bila od 4.150 sadnica trešnje/ha, ili 2,4 m2 obradivog zemljista po stablu.
Radi postizanja najboljih rezultata u uzgoju, treba posebnu pažnju obratiti na vreme berbe. Trešnja se iskljucivo bere kada je potpuno zrela jer kod nje ne dolazi do kasnijeg dozrevanja. Imajuci u vidu da se cak 25% težine ploda trešnje dobija u poslednjoj nedelji berbe, berba se pokušava produžiti što više da bi se rod poboljšao i dobio što veci plod.
Dozrevanjem dolazi do smanjenja cvrstoce mesa i time se povecava deo rastvorljivih materija u plodu, pa je sama berba kompromis izmedju ta dva faktora.
Za svežu potrošnju plodovi se beru s peteljkom, rucno, što znatno poskupljuje proizvodnju. Mogu se cuvati u hladnjacama do 30 dana na temperaturama od 0-1°C, uz relativnu vlažnost vazduha od 85%.
Trajanje proizvodnog ciklusa trešnje i vreme sazrevanja plodova su ekonomski jako povoljni za proizvońace u odnosu na druge vocarske proizvodnje. S obzirom da trešnja sazreva u prvoj polovini godine (maj/jun), a zbog velike tražnje, proizvodi se brzo se isporuce i naplate, što znaci da proizvodaci postižu brži obrt kapitala; S obzirom da se na našem podrucju elementarne nepogode, kao što je grad, uglavnm javljaju u letnjim mesecima, rizik od loše ili nedovoljno organizovane protivgradne zaštite je smanjen, ranijim dozrevanjem i berbom roda. Na ekonomsku isplativost, jako utice i odabir kvalitetnog sadnog materijala.
U našem Rasadniku Fruit Co. Milovanovic, zasigurno, možete pronaci bezvirusni, testirani, kvalitetni sadni materijal i veliki izbor sorti trešanja.
Pogledajte našu ponudu i slobodno nas kontaktirajte u vezi svih pitanja i nedoumica koje imate. Tu smo da vam izadjemo u susret i ostvarimo dobru saradnju na obostranu korist.
Srdačno, do neke sledeće zanimljive teme iz oblasti voćarstva.
POZDRAVLJA Vas vaš Rasadnik izuzetnog sadnog maretijala
Rasadnik Fruit Co. Milovanović
I ne zaboravite, ukoliko imate bilo kakvoi pitanje, ne ustručavajte se, kontaktirajte nas u bilo kom trenutku!
Rasadnik Fruit Co. Milovanović
Adresa: Kamenare, 37000 Kruševac, Srbija
Telefon: M: (+ 381) 062 81 74 188
E-mail:fruitcompanymilovanovic@gmail.com